Zove se Leonard, a prezime nisam zapamtila. Ima 14 godina i živi u selu Warumba koje je udaljeno nekih dvadeset minuta autom od nas.
Pronašla sam ga u tom selu Warumba. Čekao nas je u kući jer mu je direktor škole rekao da ćemo ga doći slikati za kumstvo. Kada sam ga pitala s kime živi, rekao je da živi sam. To nas je zapanjilo tako da smo odmah otišli da mu vidimo kuću. U njoj nema ničega, ali je jako uredno. Kada sam zatražila da mi pokaže što ima od odjeće, pokazao je par prljavih i starih majica i jedne patike koje su bila u jako lošem stanju. To me je najviše potreslo zato sam mu htjela odmah nabaviti nešto normalno da nosi.
Danas sam išla sa Leonardom kupiti mu odjeću. Kupila sam mu nekoliko majica, par hlača i patike. Bio je jako zahvalan kada je odlazio.
Kaže da za život zarađuje tako što radi po poljima. Nikog svog nema. Roditelji su umrli, braće i sestara nema, a rodbina živi daleko u drugim selima. Školarinu ne plaća jer znaju svi da nema s čime platiti, tako da mu opraštaju. Hranu često dobiva od susjeda.
U početku sam mislila da nas laže zbog novaca. Ali svi su nam rekli da je istina, čak je i direktor potvrdio da dječak živi sam. Zaista mislim da dječaku treba do kraja pomoći jer mi se čini da to baš i zaslužuje.
Kaže da bi volio slijedeće godine upisati se u srednju školu. Marčela, nova volonterka, voljna je pratiti njegovo stanje do kraja ove godine pa kad budu upisi ona će se pobrinuti da mu uplati školarinu.
Eto toliko od mene za sada, puno pozdrava iz Afrike.
Biljana